ŠABAC

 

Foto: Turistička organizacija Grada Šapca

ALTAPAY - plaćanje računa u Prote Smiljanića (radi i nedeljom)

ATELJE LADI O - 064 256 76 50 (krojačica)

TAXI  - 015/310 - 777 (nepouzdan ukoiko žurite nekud)

WESTERN UNION iz Republike Srpske u Šabac - primer cene usluge - za poslatih 240 evra - 11 evra usluga. Usluga se takođe plaća u evrima. Nije potrebna adresa primaoca u Srbiji. 

Učenik je fizički i psihički POVREĐEN a postaje ŽRTVA kada se škola jasno ne ogradi od postupka nasilnika

 

Dete (13 god), odličnog učenika bez ikakve mrlje u vladanju u školi  u školskom toaletu, udari  pesnicom u slepoočnicu stariji učenik Nasilnik (14 god) koji ima istorijat disciplinskih problema. Dete hvata panika kada shvata da mu se vid zamućuje i traži da se pozovu njegovi roditelji.

Sledeći dan Dete dobija i povišenu temperaturu i glavobolju. Dete i njegova porodica  provode sate i dane po bolnicama utvrđujući koliko je štetu Nasilnik naneo detetu udarivši ga pesnicom u predelu slepoočnice. Doktori ni nakon svih pretraga ne mogu da garantuju da će sve biti u redu i insistiranju na stalnom i pomnom nadzoru. Majka četiri noći spava pored deteta i prati da li diše. Otac tri dana izostaje s posla. Srećom, Detetu se vraća vid i glavobolja nestaje. 

Nakon pet dana, školski izlet. Drugari pozivaju Dete da makar bude sa njima kad već ne sme da se bavi fizičkim aktivnostima. Na izletu je veseo i opušten. Bravo, roditelji, koji su uspeli da to sa Detetom postignu. 

Dok je Dete bilo na bolovanju, Nasilnik i njegovi saučesnici, koji nemaju nikakve povrede, daju izjavu u kojoj tvde da je mlađe Dete iz čista mira fizički nasrnulo na Nasilnika koji je bio u društvu svih njih, kao i da ga je Nasilnik u samoodbrani samo gurao i nikako ga nije udario u glavu.   

Prvi dan u školi nakon udarca. Na poziv, dete, bez pratnje roditelja, puno poverenja ide kod školskog psihologa da ispriča kako je došlo do incidenta, Kaže da ga Nasilnik već nekoliko dana presreće u toaletu, da mu se unosi u lice i nešto govori. Dete svaki put  bez reakcije odlazi iz toaleta ali tog utorka unošenje u lice je dobio i elemente šamaranja Deteta dok su učenici - saučesnici napravili polukrug oko Deteta da ne može da ode. Dete pruža ruke prema Nasilniku  da zaštiti svoju glavu i dodiruje Nasilnika. Nasilnik ga pesnicom udara u slepoočnicu. 

Psiholog viče na Dete i naziva ga lažovom jer se njegova izjava razlikuje od izjava svedoka - saučesnika. Dete koje inače retko zaplače, plače jer ne može da podnese nepravdu. Prisutno školsko osoblje ćuti i ne brani dete od neljudskog i neprofesionalnog ponašanja koleginice. Dete plače i na sledećem času jer ga nije zaštitio neko u koga je imao puno poverenje. 

Roditelji Deteta iz nekih nagoveštaja stiču utisak da roditelji Nasilnika dolaze na sastanak u školu da se izvine i roditelji Deteta bi to prihvatili SAMO uz nedvosmislenu reakciju roditelja i škole na ono što se dogodilo i što se moglo dogoditi.  Dete i Nasilnik moraju da znaju šta podržava Sistem. I to za primer ostalim učenicima. 

U kancelariji direktora stižu i razredne starešine Deteta i Nasilnica, majka Deteta i majka  i otac  Nasilnika.  I  na drugi pogled i na prve komentare roditelja Nasilnika,  majci Deteta je jasno zbog čega je Nasilnik takav kakav je. 

Dete priča šta se dogodilo. Otac Nasilnika, nabildovani tip u uskoj majici urla na Dete upirući u njega prstom uz reči: "Ti si lažov, u očima ti to vidim, lažovčino".

                                                    Muk.                                                                                                                     Nema nikakve reakcije školskog osoblja. 

                                  Nema zahteva za školskog policajca. 

                   Niko iz škole da zaštiti Dete od agresije nabildovanog tipa u uskoj majici!

Majka reaguje nakon početnog šoka i shvatanja da oni nisu tu da zaštite njeno Dete. A šta bi tek bilo da ona nije tu? Majka prekida maltretiranje svog deteta. 

Direktorica kaže Detetu kako joj je drago što je bio veseo na izletu. Nije izgledao tužan, nije izgledao kao... Žrtva? Tu rečenicu je Dete čulo već nekoliko puta. Šta to znači? Da li misle da treba da bude žrtva?

Dete je četiri puta plakalo. Jednom kada mu se zamutio vid a tri puta nakon razgovora sa  školskim psihologom. Drugari su mu rekli da sad razume zašto nije trebalo da prijavljuje Nasilnika. 

                   Dete odjednom, glasno i jasno reče, gledajući direktoricu pravo u oči:            "Direktorice, ja se kunem svojim životom da govorim istinu, da nije onako kako svo oni pričaju!" 

                        Direktorica  zastade i ovaj put ga malo duže pogleda. 

                                         

                                                         USKORO NASTAVAK 

(NE)PEDAGOŠKI: Može li nastavnik da se duri na času?

Slušam decu iz komšiluka kako govore o svojoj nastavnici:

"Neka deca iz razreda bila su nemirna pa je nastavnica bez reči pisala na tabli a mi smo pepisivali. DURILA se ceo čas..."Sledeći čas je ocenjivala to što nije objasnila."

DVOJKA iz diktata iz ENGLESKOG jer učenik piše poluštampanim slovima?👀

Da li biste učenika, koji je tačno napisao reči na diktatu iz engleskog, kaznili dvojkom zato što je pisao poluštampanim slovima? Da li biste tu ocenu iskoristili da "petičaru" zaključite četvorku na kraju polugodišta/školske godine?Zašto? 

 "At Explore Learning, we believe that the content of what a child writes and the ability to read it should be the most important consideration when it comes to handwriting. Teaching joined-up handwriting can be beneficial to children as a part of their learning but it shouldn’t be forced if it is holding a child back and we encourage our tutors to use their judgment in this area. 

The best handwriting style is what works for your child as an individual. Your child should be comfortable writing it, they should be able to write at speed and most importantly another person should be able to read it – easily."

https://www.explorelearning.co.uk/blog/the-big-joined-up-handwriting-debate-explore-learning/

RADITE LI PO UDŽBENIKU ILI NPP-u? ZNAJU LI SVI NASTAVNICI OVO?

Na društvenim mrežama se među nastavnicima povela diskusija da li nastavnik iz predmeta Engleski jezik u 2. razredu osnovne škole u Srbiji može da oceni učenika nižom ocenom jer učenik ne demonstrira da zna kako se pišu reči na engleskom. Problem je što pisanje i čitanje nisu predviđeni NPP-om za ovaj razred.

 

Jedan broj nastavnika smatra da „od viška glava ne boli“ i da bi svaki nastavnik trebalo da ocenjuje u skladu sa svojim idejama o onome što je bitno. Očigledno je da jedan broj nastavnika ne razlikuje obrazovanje u formalnom, neformalnom i informalnom kontekstu. Da ne dužim, škole i nastavnici za koje je nadležno relevantno ministarstvo dužni su da se pridržavaju glavnog dokumenta na kom se temelji nastava u školi, a to je Nastavni plan i program (NPP). Sasvim je druga priča da li je NPP kvalitetno napisan. Logično je i poželjno izložiti učenike znanjima i veštinama koje ne predviđa NPP, ali samo na korist a ne na štetu učenika i njihovog uspeha. U neformalnom (npr. kursevi jezika) i informalnom (samostalno učenje) obrazovanju, naravno, moguće je raditi drugačije od škola u formalnom obrazovanju. 

„Glavni dokumenti na kojima se temelji nastava u formalnom obrazovanju su Nastavni plan i Nastavni program. Njima se određuju sadržaji, ciljevi, ishodi i vremenski okviri za realizaciju obrazovanja.“

Ipak, čini se da mnogi nastavnici koji rade u formalnom obrazovanju nisu svesni da je NPP osnovni školski dokument A NE UDŽBENIK. Ovo je posebno važno za nastavu stranih jezika, za koju se često koriste strani udžbenici i čiji se sadržaj ne poklapa u potpunosti sa zahtevima NPP-a za određeni razred.  Na primer, NPP za predmet ENGLESKI JEZIK za prvi i drugi razred osnovne škole u Srbiji (treći razred u Republici Srpskoj) izričito nalaže da se nastava fokusira na razvijanje veština govora i slušanja. Mnogi nastavnici uvode pisanje i čitanje, što nije problem ukoliko učenici imaju odlično razvijene veštine govora i slušanja za taj uzrast. U praksi se, pak, češće dešava da učenici nisu savladili osnove ove dve veštine a nastavnik traći dragoceno vreme na času tražeći od učenika da prepisuju reči sa table ili iz knjige. Ponekad se ide i u krajnost, pa se to što učenik ne zna kako se neka reč piše na engleskom u 2. razredu osnovne kažnjava nižom ocenom i tako se ovi učenici stavljaju u neravnopravni položaj u odnosu na učenike drugih nastavnika koji rade po propisima.  

Ovo bi oni koji obučavaju nastavnike morali da imaju na umu! 

Milena Mićić

Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?

Puno je negativnih komentara roditelja na vesti da je malo verovatno da će škole raditi kao pre epidemije. Očigledno je da većina onih koji komentarišu ove vesti preko društvenih mreža ŽELE da deca idu u školu KAO NEKAD a retki dodaju da bi trebalo i strogo poštovati standardne mere opreza.

Drage mame, bake, tetke (tate, dede, ujaci/stičevi ne diskutuju izgleda o ovome toliko kao mi ☺

Nažalost, virus ne haje mnogo za naše ŽELJE. Možemo mi da filozofiramo koliko hoćemo, kovid - 19 je realnost i moramo naći najbolje načine da se izborimo sa svim ovim: da sačuvamo zdravlje i živote i da deca dobiju što bolje obrazovanje. U ovom postu ću izneti svoje mišljenje o nekim komentarima a u drugom dati konkretne predloge kako da naša deca dobiju najbolje obrazovanje u datoj situaciji.

Najčešće primedbe su varijacije sledećih izjava: „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“, „Kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu.“, „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“„Deci je potrebna socijalizacija“, „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike“.

·         „Kada će već jednom odlučiti da li će deca u školu ili ne?“

Ova odluka ne zavisi od VOLJE ili ŽELJE ministra, direktora škole ili učitelja. Odluka se donosi na osnovu procene epidemiološke situacije. Ministarstvo mora da se ponaša ODGOVORNO najpre prema bezbednosti dece, pa tek onda prema obrazovanju dece, da ima više razrađenih scenarija i da u septembru primeni onaj koji odgovara stanju epidemiološke situacije. Podaci ukazuju da raste broj dece bez hroničnih oboljenje na raspiratorima. Zamislite da se donese odluka da se ide u školu i da neko prethodno zdravo dete nastrada od virusa? Ko bi bio ODGOVORAN? Sasvim drugo pitanje je kako osigurati kvalitetno obrazovanje (ono ne mora da bude u školskim zgradama) ako situacija potraje. 

·         „Kako kafići i bazeni mogu da rade, a škole ne mogu?“

U najvećem broju slučajeva bazeni,  treninzi i kafići su na otvorenom. Deca idu na bazene, na treninge, u kafiće po svojoj volji i volji svojih roditelja. Ako se odluči da se u školu ide, to je obavezno, dakle, mimo volje i dece i njihovih roditelja. Govorimo o nekoliko sati u zatvorenom malom prostoru učionice, pet puta sedmično, gde ukoliko neko ima kovid, zaraza druge dece i nastavnika je skoro zagarantovana. Ne možete decu, posebno mlađu, kao životinje vezati za prostor od dva metra.

·         „Neka deca nose maske u školi i onda su bezbedna.“

Nošenje maske smanjuje VEROVATNOĆU da zarazimo druge, a ne garantuje da se to neće desiti. Pitanje je i kako će deca izdržati da budu stalno pod maskama i da li je to zdravo za njih, te da li će to uticati na njihovo zdravlje. „Činjenica je da stalno i dugo nošenje zaštitnih maski dovodi do brojnih zdravstvenih problema, a neki od tih problema u budućnosti mogu značajno da ugroze zdravlje deteta. Takođe na tom delu kože se ubrazno razvijaju gljivice i alergije. Tu je i problem sa decom koja boluju od astme i imaju problema sa disanjem i raznim alergijama.  Ova deca nikako ne mogu nositi zaštitne maske, a naterati dete koje ima astmu da nekoliko sati dnevno nosi zaštitnu masku, može biti i opasno po detetov život.“

·         „Deci je potrebna socijalizacija.“

Tačno. Socijalizacija u školi može da bude i dobra i loša. Postoje načini da se deca socijalizuju i van škole. Nemaju drugara van škole? Zašto? To je pitanje za Vas i Vaše dete.

·         „Nije posao roditelja da podučava decu/zašto plaćamo nastavnike.“

Uvek se razočaram kada čujem ovako nešto i kao roditelj i kao prosvetni radnik. Ogromna većina uspešnih učenika ima veliku podršku roditelja koji učestvuju u obrazovanju svoje dece svojim primerom, razgovorima u kući, parku...zajedničkim gledanjem edukativnih emisija, putovanjima, čitanjem knjiga, itd. Čak je i Tesla imao roditelje koji su ga podržavali u sticanju znanja.

Nastavnici nisu izabrali da ne rade u učionici i nisu nikako bili besposleni tokom onlajn nastave. Sve ovo je po prvi put prešlo najviše „preko njihovih leđa“. Šta više, bili su daleko zauzetiji neko u slučaju „klasične“ škole (odgovaranje na poruke i mejlove učenika, roditelja, direktora, Ministarstva, pregledanje domaćih zadataka, itd). Naravno, trebalo bi onlajn nastavu unaprediti i naći načine da nastavnici provode vreme sa učenicima "oflajn" na što bezbedniji način (npr. nastava u prirodi).

Dobra strana iskustva većine roditelja u podučavanju svoje dece je što sada retko ko sumnja u značaj i obim posla prosvetnog radnika u „klasičnim“ školama ☺

Kako da osnažite svoje dete protiv nasilnika

Možete li vi da sprečite vršnjačko nasilje i to da neko pokuša da maltretira vaše dete? Nažalost ne. Oduvek je bilo ljudi koji povređuju, a put vašeg deteta ponekad će se ukrstiti sa njihovim. Vaš cilj nije izolovati vaše dete, već mu pružiti podršku da razvije svest i veštine da se zaštiti kada je to potrebno i da potraži pomoć kada oseti da ne može sam da se izbori.

Zlostavljanje počinje u predškolskom uzrastu i dobija na značaju kako deca rastu. Najnovija istraživanja pokazuju da dugoročne posledice zlostavljanja uključuju veći rizik od depresije, anksioznosti, PTSP-a, zloupotrebe supstanci i samodestrukcije. 

 Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?

Direktno naučite svoje dete kako da poštuje sebe.

“Sada je moj red.”

“Hej, prestani.”

“Skloni ruke s mene.”

“Ne dozvoljavam da me tako zovu.”

Igrajte igre uloga i sa konkretnim situacijama maltretiranja

Ukažite svom detetu na to da nasilnik želi da izazove kod njega reakciju koja će učiniti da se on oseća moćnim, tako da su pokazivanje emocija i uzvraćanje borbe upravo ono čime se nasilnik hrani. Objasnite mu da, iako ne može da kontroliše nasilnika, uvek može da kontroliše sopstveni odgovor. Tako će u svakoj interakciji, u zavisnosti od toga kako reaguje, ili upaliti situaciju, ili je ublažiti.

Najbolja strategija je uvek čuvati sopstveno dostojanstvo i pustiti „nasilnika“ da čuva svoje – drugim rečima. Da biste to učinili, u izmišljenom sukobu tokom igre uloga, jednostavno recite nešto mirno kao:

“Znaš, jednostavno ću ignorisati taj komentar.”

“Mislim da trenutno moram nešto važnije da uradim.”

“Moraćeš da pronađeš drugačiji način da se zabaviš, ja imam pametnijeg posla.”

Naučite dete da broji do deset da ostane mirno, pogleda nasilnika u oči i kaže nešto ovako ili slično. Vežbajte sve dok vaše dete ne pokaže snažan, samopouzdan ton. Sve ovo, naravno, važi samo za verbalno maltretiranje.

Naučite decu da intervenišu kako bi sprečili zlostavljanje kada ga vide

Neka dete kaže: “Učitelj me je poslao da te pronađem.”

Pomoć – Nasilnici vole publiku, ali samo onu koja je na njihovoj strani. Privucite drugu decu na svoju stranu mašući im i vičući: “Potrebna nam je vaša pomoć.” I naravno, ako deluje da će sukob da eskalira, zovite nastavnika.

Ceo tekst pročitajte na: https://zelenaucionica.com/9-nacina-da-osnazite-svoje-dete-protiv-nasilnika/?script=lat